Odavna je nema, no riječi su ostale…
On je Nju voli.
Ona Njega manje.
Baš puno je voli.
Činilo mu se da su s Njon i boje jače.
Nju ka da ni bilo briga.
Onda je On umri.
Ona je svatila da joj fali.
Onda je doša drugi.
Mislila je da ga voli.
Taj je ni voli ka On.
Pristala je mislit da ga voli.
Shvatila je da joj On ne pristaje falit.
Da i boje blide.
Sve više i više joj je fali.
Shvatila je da joj fali čak i ono da ga voli manje nego On Nju.
I falia je, i falia, i falia…
Prid kraj života svatila je da je u ton Njezinu manjku jubavi ležala sva Jubav ovega Svita.
Onda je umrila.
Biće su sad nigdi opet zajedno.
Možda sad On Nju voli manje.
Ona Njega možda voli više.
Bilo bi po pravdi tako.
Ali, svakako, Jubav je tu nigdi.
Pritače se iz Njega u Nju, iz Nje u Njega, pa opet iz Njega u Nju i…
Jubav kako da ne može umrit.
A sada pakiranac za Zagreb!
Kaj se može…